Sama činjenica da je drvo organskog porekla ukazuje nam da dobro upija vlagu tj. vodu. Tako akrilne impregnacije dobro prodiru u drvo i samim tim štite ga jer u sebi sadrže insekticide, fungicide i UV filtere što je veoma bitno kod postojanosti boja.
Farbanje stolarije lakovima na akrilnoj bazi
Pažnja! Postupak pripreme, pre završnog farbanja (bojenja) stolarije je najvažniji, jer od njega zavisi da li će nam lak izdržati duže ili kraće vreme.
Šmirglanje stolarije
Rad preko starog laka. Prvo je potrebno dobro ošmirglati sve površine (ručno ili mašinski) i to prvo grubom šmirglom (granulacije 80-100). Za ovaj postupak je najbolje koristiti električne ručne šlajferice, veoma su efikasne u postizanju željenog rezultata. Možemo isti posao da radimo i sa fenom za skidanje boje i lopaticom mada ćemo morati ponovo upotrebiti brusni papir, a ujedno se mora paziti da se ne izgori materijal koji pripremamo za lakiranje tj. drvo. Danas postoje šlajferice koje imaju mogućnost sakupljanja prašine pa je posao znatno čistiji.
Kitovanje stolarije
Sve oštećene površine je potrebno kitom zagladiti, opet ne insistirati da sve bude perfektno zaglađeno jer vas čeka još jedna operacija šmirglanja. Naravno ne treba stavljati debeo sloj kita, jer će biti veoma teško ošmirglati površinu kasnije. Prilikom kitovanja koristiti akrilne kitove, ukoliko se radi sa lazurnim bojama onda se koriste kitovi koji se mogu nabaviti u željenoj boji drveta na kojem radite npr. bor, jela, hrast,mahagoni.
Završno šmirglanje treba obaviti šmirglom finije granulacije (npr. 120-140) gde pokušavamo da dobijemo savršeno glatku površinu. Nakon lakiranja svaka neravnina će se prepoznavati.
Farbanje stolarije osnovnim lakom
Sledeći korak je nanošenje akrilnog osnovnog laka ili temeljne boje za spoljašnju upotrebu. Osnovne vodene lakove imamo transparentne i bele u zavisnosti sa kojom bojom radite. Ovi osnovni vodeni lakovi se nanose špricanjem ili četkom, a pre toga se razređuju običnom vodom 3-5%. U koliko se odlučite špricati dizna na pištolju mora biti 2.5, a radni pritisak 3 bara. Debljina sloja se nanosi dok ne počne lak da beli. Vrlo je bitna temperatura prostorije gde radite i vlažnost vazduha. T=20 stepeni C, a vlažnost 80%. Ovo je bitno iz razloga sušenja jer ukoliko je visoka temperatura može doći do sušenja gornjeg površinskog sloja laka pa isti neće moći povratiti svoju prozirnost. Ovaj osnovni lak se suši 6-8 sati, a nakon toga se lagano brusi vodobrusnom šmirglom 400. Sama činjenica da je drvo organskog porekla ukazuje nam da dobro upija vlagu tj. vodu. Tako akrilna osnovna boja dobro prodire u drvo i samim tim ga štiti jer u sebi sadrži insekticide, fungicide i UV filtere što je veoma bitno kod postojanosti boja. Ukoliko je stolarija nedavno ofarbana uljanim i nitro bojama onda je beznačajno šmirglati do drveta već treba na postojeći premaz ponovo naneti iste materijale tj. samo lakove. U koliko se radi o starom premazu koji je ispucao, a drvo je ispod njega zdravo onda vrijedi strugati. Ulje i voda kako nam je poznato se ne podnose i ne mešaju se jedno s drugim.
Farbanje stolarije završnim lakom
Finalni korak je nanošenje završnog akrilnog laka za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Razlika između lakova za unutrašnje i spoljašnje površine. Lakovi za unutrašnju upotrebu su čvršći i krući dok su spoljašnji mekši i elastičniji i samim tim prate rad drveta do 5%. Iz tog razloga ne pucaju kao ostali lakovi što im je još jedna od prednosti nad uljanim i nitro lakovima, a isto tako i ne žute vremenom. Završni vodeni lak se u potpunosti upotrebljava kao i osnovni vodeni lak-temelj. Ovi lakovi se proizvode u max. sjaju do 50%.
