Laminat se dobija presovanjem drvne prerađevine na visokoj temperaturi uz dodatak sintetičkih smola. Krajnji izgled dobija se lepljenjem četiri osnovna sloja koji se pod veoma velikim pritiskom međusobno stope. Dobijena obloga poseduje izuzetne osobine kao što su otpornost ...
Vrste laminata i održavanje
Laminat kao podna obloga, sastoji se od 80 – 90 % drveta. Tolika koncentracija i jeste razlog da on poprimi dobre, ali i loše osobine drveta. Laminat se dobija presovanjem drvne prerađevine na visokoj temperaturi uz dodatak sintetičkih smola. Krajnji izgled dobija se lepljenjem četiri osnovna sloja koji se pod veoma velikim pritiskom međusobno stope. Dobijena obloga poseduje izuzetne osobine kao što su otpornost na mehaničke uticaje (neosetljiva je na udarce i ogrebotine), hemijske uticaje (ne menja se pod uticajem ultraljubičastih zraka) i termičke uticaje (otporna je na temperature i do 180ºC). Laminat se u Evropi počeo koristiti ranih sedamdesetih, a pravi proboj na tržište je doživeo osamdesetih godina kada se masovno počeo koristiti u Americi.
Laminat kao finalni proizvod je sastavljen od četiri, odnosno pet slojeva.
Nosivi sloj, to su različite vrste ploča napravljene od drvnih prerađevina. One nose sve ostale slojeve i daju čvrstoću laminatu. Pored ovoga moraju da obezbede dobar prihvat na podlogu, stabilnost i otpornost na vlagu. Za proizvodnju laminata, najčešće se koriste HDF ploče (vlaknaste ploče velike gustoće – high density fibreboard). Odlikuje ih homogena struktura, velika čvrstoća na savijanje i veoma dobro podnošenje pritiska. U mnogo manjoj meri se koriste MDF ploče (ploče srednje gustoće kao što je šperploča medium density fibreboard). One su znatno lošije od HDF ploča u pogledu tehničkih karakteristika pa postoji tendencija njihovog dugoročnog povlačenja sa tržišta u smislu nosivog materijala.
Dekorativni sloj laminata. To je papir na kome je odštampan odgovarajući dezen i laminatu daje lep estetski izgled. Postavlja se sa gornje strane nosive ploče. Na njemu mogu biti odštampane slike različite vrste drveta, raznog kvaliteta, mogu da budu nanesene slike prirodnog kamena, a mogu se odštampati i raznobojni tonovi sa određenim dekoracijama. Mogućnosti su neograničene.
Vezni sloj laminata se nalazi između nosivog i dekorativnog sloja. To je lepak na bazi melamina i poliuretana, a služi da dobro spoji ova dva sloja.
Zaštitni sloj laminata. Ovaj sloj se nanosi preko dekorativnog sloja. Uloga mu je da obezbedi potrebne osobine laminatu kao što su tvrdoća, otpornost na habanje , svetlost, vlagu, prljavštinu i slično. On se obično sastoji od lake prozirne papirne folije koja je natopljena veštačkom smolom (najčešće melaminska smola). Dodavanjem još nekih primesa, kao što je korund, povećava se njegova postojanost na grebanje. Pored ovoga u njega je moguće utisnuti, pomoću čeličnog valjka, fine kanale i nabore koji se mogu opipati na prirodnom drvetu. Kako se ta udubljenja na providnoj foliji poklapaju sa bojama i šarama na papiru, imitacija drveta je potpuna.
Balansni sloj laminata. Ovaj sloj se nanosi sa donje strane laminatne ploče. Služi, pre svega, za postizanje ravnoteže napetosti u odnosu na slojeve sa gornje strane nosivog sloja, i štiti od vlage iz podloge. Ovo sprečava ulegnuće laminata u sled upijanja vlage. Sloj se sastoji od papira impregniranog smolom.
Natronski papir, posebne vrste laminata imaju još jedan sloj koji se nalazi između nosivog sloja i dekorativnog sloja. Taj sloj se sastoji iz jednog ili više natronskih papira. Ovakvi laminati imaju izuzetno otpornu površinu i koriste se, uglavnom, za podove javnih ustanova gde postoje veliki zahtevi u pogledu otpornosti na habanje. Ovi laminati su poznati pod oznakom HPPL (High Presssure Laminaate).
Vrste laminata
Laminat se klasifikuje u nekoliko vrsta u odnosu na sastav, vrste sintetičkih smola koje su upotrebljene, upotrebljeni pritisak i temperaturu pri presovanju.
- HPL (high pressure laminates) - jako presovani laminat
- LPH (low pressure laminates) - slabo presovani laminat
- LPL melamin, u proizvodnji korišćene samo melaminske smole
- LPL poliester, u njegovom sastavu dominiraju poliesterske smole
Laminat se klasifikuje i u odnosu na uslove njegove eksploatacije, u dve grupe. Svaka od njih se deli na još tri podgrupe u odnosu na frekventnost prostora.
Laminati koji nose oznake 21, 22, 23 namenjeni su za kućnu upotrebu,
Laminati sa oznakama 31, 32, 33 koriste za javne prostore gde određene osobine, kao što su tvrdoća i otpornost na habanje, moraju posebno biti izražene.
Prvo razmislite gde ćete postaviti laminatni pod. Kada se to zna, potrebno je odabrati proizvod pogodan za određenu namenu. Nije svejedno da li će se laminat koristiti u dnevnom boravku, spavaćoj sobi ili u hodniku. Podovi u dnevnoj sobi se više koriste nego oni u spavaćoj sobi, dok je laminat na stepenicama više izložen habanju nego onaj u dnevnoj sobi. Treba odabrati tip laminata koji će biti otporan na određeni nivo habanja ,a opet da se ne kupuje izuzetno otporan laminat za kojim nema potrebe i time uštedi određena finansijska sredstva.
Novi laminati su napravljeni od tvrde i nepropusne površine i prljavština slabo prijanja na nju. Za čišćenje treba koristiti neko od namenskih sredstava koja se mogu naći na tržištu. Površinu je dovoljno prebrisati tek vlažnom krpom. Ne treba koristiti vosak ili sredstvo za poliranje, šmirglanje i lakiranje nije dozvoljeno, kao i korišćenje čistača na paru.
Za održavanje laminata, idealni uslovi su temperatura između 18 do 20 C, sa relativnom vlažnošću od 40 do 70 C. Pri povećanoj vlažnosti u zimskom periodu neophodno je pojačati grejanje jer prevelika vlažnost može da izazove bubrenje laminata, dok se pri smanjenoj vlažnosti, koja može biti izazvana podnim grejanjem, predlaže korišćenje ovlaživača vazduha. Smanjena vlažnost može izazvati skupljanje i razdvajanje laminata.
