Šta biste trebali znati o spektru boja
Boje utiču na naše živote više nego što mislimo. Ulaskom u prostoriju, prvo primetimo boje, jer su baš one zaslužne za formiranje prostora, a tek onda oblike nameštaja koji je sadržajno upotpunjuje.
Boje mogu uticati na to hoćemo li u nekoj prostoriji boraviti više ili manje vremena, kako ćemo se u njoj osećati, zato je važno pronaći baš one boje i nijanse koje najbolje odgovaraju nama samima, ali i funkciji tog prostora.
Osim u dizajnu enterijera, boja deluju kao 'čarobni štapić' i u drugim aspektima dizajna i života uopšte. Međutim, pre nego što odlučite da ulepšate svoj prostor uz pomoć boja, važno je upoznati njena pravila. Odlučite li se za npr. plavu boju, to vam baš i neće olakšati izbor jer ljudsko oko razlikuje otprilike sedam miliona boja stoga je pojam 'plava' u stvari zajedničko ime mnoštva nijansi te popularne boje.
Spektar boja
Sve šeme boja koje su danas u upotrebi zasnivaju se na spektru boja za čiji je pronalazak zaslužan Isak Njutn, koji je u drugoj polovini 17. veka proveo zrak svetla kroz prizmu, pritom postigavši efekt sličan bojama duge. Na kraju je, spojivši dva kraja spektra, došao do ideje o krugu boja koji se sastoji od šest osnovnih boja (primarne i sekundarne). One svojim međusobnim mešanjem stvaraju nove boje (tercijalne).
Primarne (osnovne) boje jedine nisu formirane mešanjem drugih boja. To su veoma snažne boje: plava, crvena i žuta, i one se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja, a njihovim mešanjem se mogu dobiti sve ostale boje spektra.
Sekundarne boje su nastale mešanjem dve primarne boje u jednakim razmerama. Narandžasta predstavlja spoj crvene i žute, zelena spoj plave i žute, a ljubičasta spoj plave i crvene.
Tercijalne boje su narandžasto-crvena, narandžasto-žuta, žuto-zelena, plavo-zelena, plavo-ljubičasta i crveno-ljubičasta. Svaka od njih sastavljena je od jedne sekundarne i jedne primarne boje. Gore navedene su samo neke od mnoštva potencijalnih kombinacija.
“Temperatura“ boje zavisi od njene pozicije na spektru. Plava, zelena i ljubičasta definišu se kao hladne boje, a crvena, narandžasta i žuta kao tople boje.